Kratka priča – što je ona zapravo i što vas privlači ovoj formi? S čime biste usporedili kratku priču?
Nisam baš dobra u stvaranju definicija, iako sam studirala komparativnu književnost. Privlači me njena jedrina i zasićenost. Mogla bih je usporediti s jednodnevnom mušicom, koja za sobom ostavlja uočljivu mrlju na zidu.
Kamo vas je kratka priča najdalje odvela?
Bilo je svega. A odvela me i do ludila pa natrag.
Na koje karakteristike usmjeravate pozornost dok pišete? Kakvi likovi žive u vašim pričama?
Moja pozornost usmjerena je na poruku koje proizlazi iz teme. Ideje kupim oko sebe, iz svog života i iz društva, a tema onda utječe na igru sa stilskim značajkama. Ono što se promijenilo su moji likovi. Nekada su bili duboki individualisti, a sada su ideološki i emotivno plitki.
Na promociji ugledne antologije Best European Fiction 2014 (Dalkey Archive Press), u koju je uvrštena i vaša priča Bazen, slovenski pisac Drago Jančar kazao je da smo sanjali slobodu, a probudili se u kapitalizmu. Neumorna kritika kapitalizma dio je i vašeg književnog stvaralaštva, a aktivni ste i u lezbijskom pokretu?
Da. Aktivna sam na više fronti. U gej klubu Tiffany u Metelkovoj ustanovile smo neformalnu inicijativu Lezbijsko-feministička univerza. No, što se tiče aktivizma, najviše djelujem u skvotu u bivšoj tvornici bicikala Rog, u našem socijalnom centru i u antikapitalističkom bloku.
Prva knjiga koju ste objavili bila je zbirka priča Popularne zgodbe i ona vam je donijela nekoliko važnih slovenskih književnih nagrada. Ako ste svoj roman Odlagališče (Odlagalište) opisali kao lezbijsko-akcijski triler, kako biste nam ukratko predstavili Zgodbe?
Pobačaj u pravo vrijeme! Tu je knjigu na hrvatski jezik prevela Jagna Pogačnik i uskoro će je objaviti CeKaPe pod naslovom Popularne priče. A ja jedva čekam da je vidim i pročitam na hrvatskom. Radujem se i što ću moći knjigu pokloniti svojim rođacima u Hrvatskoj i Srbiji.
Razgovarala Katarina Brajdić