LEOPOLDO BRIZUELA (ARGENTINA) rodio se u gradu La Plata u Argentini 1963. Studirao je književnost i bavi se književnošću, novinarstvom u kulturi i prevođenjem. Objavio je mnoštvo knjiga među kojima se ističe prvi roman Tejiendo agua, dobitnik nagrade Premio Fortabat de Novela 1985. godine, zbirka poezije Fado (1995) te roman Inglaterra. Una fábula (1999), koji je osvojio nagradu Clarín, nagradu grada Buenos Airesa i bio jedan od finalista za nagradu Grinzaine-Cavour “Deux Océans” na festivalu u Biarritzu za najbolji roman preveden na francuski 2005. Roman je objavljen u Španjolskoj, Portugalu, Njemačkoj, Francuskoj i Brazilu. Zbirka Los que llegamos más lejos (2002), za koju je 2005. dobio nagradu Konex, objavljena je u Francuskoj i Portugalu. Godine 1993. sudjelovao je na kongresu Congreso Literatura y Compromiso u gradu Mollina u Španjolskoj, zajedno s piscima poput Pabla de Santisa, Marcela Birmajera i Damiána Tabarovskog. Godine 2002. bio je stipendist rezidencijalnog programa organizacije Banff Centre for the Arts u Kanadi, a 2003. sudjelovao je u uglednom programu International Writing Program na Sveučilištu u Iowi. Njegov je roman Lisboa. Un melodrama (2010) bio finalist za nagradu Romulo Gallegos, a roman Una misma noche (2012) dobitnik je nagrade Alfaguara. Često piše i za dnevnike kao što su Clarín, La Nación i Página 12. Deset godina vodio je radionicu kreativnog pisanja u organizaciji udruge Asociación Madres de Plaza de Mayo, bio koordinator više radionica pisanja i književnih klubova u školama i na sveučilištima te u školi ženskog zatvora u Olmosu u Buenos Airesu. Trenutačno predaje u školi kreativnog pisanja Casa de Letras u Buenos Airesu.
