Kamen budućnosti
Šetam se. Ugledam na zemlji kamenčić. Podižem ga kako bih ga bolje pogledala. Neobično je zelene boje. Sedam pod neko drvo i posmatram ga. Iznenada počinje zaslepljujuće da svetli zelenom svetlošću.
Sve se menja. Nigde nema ni trave, ni drveća. Zemlja je suva i ispucala. Sunce sija neverovatno jako i nepodnošljivo je vruće. U daljini se vidi vatra. Vazduh miriše na dim. Na kamenu, koji držim u ruci, piše: “Dobro došli u budućnost.” I on opet zasvetli.
U gradu sam. Ili bar njegovom ostatku. Sve kuće i zgrade su urušene. Neke su i zapaljene. Čuje se zastrašujuća pucnjava. Na zemlji leže mrtva tela vojnika i civila. Prizor je jeziv. Tenk mi se približava. Kamen opet zasvetli.
Ovaj grad je mnogo drugačiji od prethodnog. Naokolo su visoki soliteri. Nema ljudi. Svuda, i na zemlji i na nebu, su roboti. Mašine. Raznih veličina i oblika. Neki su veliki, neki mali. Neki uski, neki široki. Neki lete, a neki ne. Gledaju me kao da sam pala sa Marsa. Iznenada, sve mašine kreću ka meni. Kamen opet zasvetli.
U ovom gradu žive ljudi. Nema ih mnogo na ulici. Nose velike skafandere. Neki kašlju. Jedna devojčica me gleda kroz prozor kuće, nešto viče i pomahnitalo maše rukom. Pokušava da me upozori na nešto, ali ja ne mogu da je čujem. Približava mi se neka starica bez skafandera. Kašlje. Pokušavam da joj se sklonim sa puta, ali ne mogu. Kamen zasvetli.
Budim se. Sedim ispod onog drveta oblivena znojem. Zeleni kamen mi je još uvek u ruci. Za svaki slučaj, bacam ga i trčim kući. Dok trčim, čini mi se da iz trave dolaze zraci zelene svetlosti.
_______
Aleksandra Radmilović je rođena 15. aprila 2009. godine u Novom Sadu.
Učenica je OŠ “Nikola Vukićević” u Somboru.
Voli književnost. Uživa u čitanju i pisanju. Njene radove objavio je online časopis “Kult” (casopiskult.com).
Osvojila je 2. mesto na republičkom nivou na Međunarodnoj smotri čitalaštva 2019. god. u kategoriji Čitalići Klikeraši u čitanju i razumevanju pročitanog.
Živi u Somboru.
